Netransparentni radovi, ilegalna gradnja i seča drveća prete svakom kraju Beograda – od periferije do samog urbanog srca grada. Čak ni jedno od najstarijih beogradskih naselja, koje je magazin Gardijan nedavno uvrstio među deset najzanimljivijih evropskih kvartova, nije pošteđeno investitorskog urbanizma. Na Dorćolu, gradskoj četvrti poznatoj po jedinstvenoj arhitekturi, umetničkim manifestacijama i dinamičnom društvenom životu, planirana je 2019. godine izgradnja nove trolejbuske trase. Naime, okretnica trolejbusa trebalo je da bude premeštena sa Studenstkog trga upravo na Donji Dorćol. Za žitelje ovog dela grada to bi značilo nestanak drveća i smanjenje već nedovoljnog broja parking mesta, što bi značajno otežalo njihovu, već dovoljno haotičnu svakodnevicu u kojoj satima traže mesto za parkiranje.

Komšijski razgovori zabrinutih pojedinaca o nenajavljenim radovima bez isticanja građevinske table prerasli su vremenom u lokalne proteste. „Inicijalno je na ulicu izašlo nas pedesetak, onda kada počinju da se kopaju neke temeljne jame i seku stabla. To je posebno uznemirilo naše starije sugrađane – jedan gospodin je čak pripretio da će da legne na ulicu da spreči prolazak bagera”, priča Srđan Cvetić iz udruženja građana Komšije sa Dorćola.

Udruženje zvanično nastaje nakon prvog sastanka u Sekretarijatu za javni prevoz, gde je Dorćolcima naznačeno da trolejbuski saobraćaj mora da se izmesti sa Studenstskog trga, jer se tu planira podzemna garaža. Saznaju i da je rok za žalbu na rešenje o odobrenju radova istekao, te odlučuju da se u budućnosti blagovremeno suprotstave. „Formirali smo udruženje da bismo krenuli u pravnu borbu i reagovali na vreme. A i primetili smo da neke od naših komšija koji su se javno pobunili trpe pritisak i da im je potrebno da udruženje formalno stoji iza njih i pravno ih zaštiti. Targetiranje ljudi koji imaju entuzijazam je pažljivo rađeno, najaktivnije komšije su markirane kao politički aktivisti, dobijali pretnje na poslu i bivali legitimisani“, tvrdi naš sagovornik.

Njihov inicijalni zahtev bio je usmeren prema nadležnim institucijama i javnim vlastima da projekat učine javno dostupnim, a u decembru 2019. uputili su peticiju Kabinetu gradonačelnika Beograda da se radovi hitno obustave i organizuje javna rasprava. Ipak, njihove žalbe nisu bile relevantne za gradske vlasti, ali su uspeli da izdejstvuju postavljanje građevinske table.

„Onog momenta kada podnosimo prvi zahtev za pristup informaciji od javnog značaja, javlja se i prva građevinska tabla, doduše – kontradiktorna, jer nije obuhvatala sve ulice u kojima se kopalo. Nakon drugog zahteva, javlja se nova tabla na kojoj je projekat bio tačno označen, ali je izostalo rešenje o odobrenju i građevinskoj dozvoli. Tek nakon trećeg podnošenja zahteva, građevinska tabla bila je regularna“, objašnava Srđan.

U Priručniku za odbranu prostora Ministarstva prostora objašnjeno je zašto je podnošenje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja vitalno sredstvo za pribavljanje podataka važnih za lokalne aktiviste. Kao dobar primer u priručniku je upravo istaknuta praksa Komšija sa Dorćola, kojima je bilo važno da saznaju koji investitor želi da promeni izgled njihovog mirnog komšiluka, kao i do kada i u kojim sve ulicama treba da očekuju rupe na ulicama. Dorćolci nastavljaju s protestima i početkom 2020. godine, do trenutka kada se između njih i izvođača radova preprečio policijski čas, uveden zbog pandemije. Ipak, ispostavilo se da zabrana kretanja bila ograničenje samo za Dorćolce, koji su sa prozora posmatrali kako im kopaju ulice. „Čekali su 17h da mi svi uđemo u zgrade, a nakon pola sata dolaze svi nadležni koji gledaju da li smo u stanovima, da bi potom dovezli bagere i bušilice i bušili do 2 ujutru. To je kulminiralo u aprilu, kada je nas 120 izašlo, jer više nismo mogli da trpimo takvo iživljavanje“, seća se Srđan.

Penzioneri su imali mogućnost da šetaju u tom periodu, tako da su mirno sprečavali izvršavanje radova. Ipak, u nekim medijima članovi udruženja predstavljeni su „kao neki loši momci koji tuku radnike i krše policijski čas“, priča Srđan. Ipak, građanima je konačno objavljeno da se radovi ipak okončavaju, navodno da oni ne bi ugrožavali svoje zdravlje. „Tender za tehnički prijem je ukinut, jer se nijedna firma nije javila. U budžetu za 2022. nije predviđeno ništa za kontaktnu tramvajsku mrežu, tako da verujemo da su radovi, makar trenutno, okončani“, dodaje naš sagovornik.

„Prekinuli smo sa protestima pre godinu dana, kada smo shvatiti da oni neće stati. Odlučili smo da ovaj put budemo konstruktivni i predložimo izgradnju parkica“, pojašnjava Srđan inicijativu „Želimo parkić“ koju su nedavno pokrenuli. Naime, u blizini Sportske gimnazije na Dorćolu, nalaze se urbani džepovi koji su prema ranijim urbanističkim planovima trebalo da se transformišu u zelene površine. Ipak, grad nije uspevao da reši imovinsko-pravne odnose, te su ove parcele, koje bi mogle da budu mesto za uživanje i igru, ostale zapuštene. Budući da Dorćolcima nedostaje zelenih površina i imaju samo jedan parkić, udruženje pokreće pomenutu inicijativu. Ni ovaj put, kada se Dorćolci ne bune protiv već donesenih odluka gradske uprave, niti prave živi zid na ulici da prekinu netransparentne radove ili krše policijski čas, već samo ukazuju na nešto što je grad sam planirao – ne dobijaju priželjkivani parkić, jer grad, navodno, „nema novca za to“.  Jasno im je, kaže Srđan, da javni interes prožima svaku poru života i stanovanja u Beogradu, ali da Dorćol i u budućnosti planiraju da bezuslovno štite.