Sedamdesetih godina, kada su izgrađeni novobeogradski blokovi, počela je i izgradnja tri kilometara dugog šetališta, zelene oaze u neposrednoj blizini – Savskog keja. Pogled na reku sa omiljenog šetališta kroz godine je, usred ekspanzije legalnih i ilegalnih plutajućih objekata, postao „luksuz“ samo za odabrane, tačnije one koji su voljni da plate piće ili ručaju na nekom od gusto zbijenih splavova. Ne tako davne 1987. godine, na Savskom keju otvoren je prvi restoran na reci „Savski galeb“. Tokom devedesetih i dvehiljaditih gradnja je išla uzlaznom putanjom, ali je u prethodnih 5-6 godina broj splavova na keju dostigao neverovatnih sto.

Kafane na vodi, porodični restorani, hipermoderni klubovi koji rade do jutarnjih časova, nisu po meri svih građana, a pogotovo onih koji žive u neposrednoj blizini keja. Povod za stanovnike blokova 45, 44 i 70 da se udruže u neformalnu inicijativu „Za naš kej“ bila je izjava zamenika gradonačelnika grada Beograda Gorana Vesića da će se Savski kej preurediditi po uzoru na Sava promenadu. „Ova izjava bila nam je problematična, jer je Sava promenada sušta suprotnost našem keju. Nema zelenila, sve je prekriveno betonom, drveće je u žardinjerama, dok je, sa druge strane, 80 odsto Savskog keja prekriveno zelenilom. Naravno da želimo da se kej renovira, ali ne po uzoru na Promenadu“, pojašnjava Sanja Iguman.

Načičkani plutajući objekti na reci daleko su od samo estetskog problema. Iako zakon nalaže obezbeđivanje prostora od minimum 15 metara između plutajućih objekata, to su samo „pusta slova na papiru“, kažu iz udruženja. 

„Primarni problemi su ekološke prirode, neki splavovi ispuštaju fekalije direktno u reku, ne čiste smeće oko samog objekta, na šta ih zakon inače obavezuje. Bezbednost pešaka takođe je dovedena u pitanje jer se vrlo često desi da vlasnici ili gosti parkiraju automobile na samom šetalištu, čime blokiraju prolaz. Sa druge strane, sa nekih splavova skoro svakog dana trešti muzika do jutra. Znamo ljude koji su se odselili odatle zbog nepodnošljive buke koju trpe od maja do oktobra, dok traje sezona“, kaže naša sagovornica.

Ukazujući na ilegalnu gradnju splavova koji trenutno zaklanjaju 80 odsto pogleda na reku, udruženi Novobeograđani napravili su peticiju koju je potpisalo 6000 komšija, a koja je zatim otišla na adresu gradonačelnika, Skupštine grada i Delegacije za izgradnju Beograda. „Za naš kej“, zajedno sa udruženjima iz komšiluka „Savski nasip“ i „Blok 70&70a Zajednička akcija“, apeluju na institucije da na neki način sancionišu nepoštovanje zakona i regulišu nepravilnosti u poslovanju objekata na vodi, tako da bi na keju mogli da uživaju svi građani, a ne samo privilegovani pojedinci.

„Pišemo dopise svim mogućim institucijama i inspekcijama nadležnim za vode i obale – Srbija Vodama, Zelenilu, Gradu Beogradu. Oni nas potpuno ignorišu, prebacuju odgovornost, ili daju prazna obećanja. Nikada se za ovih tri godine nije desilo da smo dobili pozitivnu reakciju institucija na naše primedbe“, dodaje Sanja.

Ipak, stalnim angažmanom i aktivnom borbom za uključivanje u proces planiranja budućnosti grada, uspeli su da dobiju prvu bitku protiv gradnje u blokovima. „Na nedavnoj sednici o dopunama i izmenama iz Plana generalne regulacije izuzeto je područje Savskih blokova 45, 44, 70, i 70a – sto znači da je do daljnjeg zaštićeno od stambene izgradnje. To je za nas bio dokaz da smo se dobro povezali u blokovima, bili smo dovoljno bučni i naši zahtevi su se čuli, to je ogroman korak“, ističe Sanja.

Zahvaljujući solidarnoj i kontinuiranoj kampanji da informišu sugrađane i izvrše pritisak na institucije, uspeli su da predaju 5.000 kolektivnih i individualnih primedbi na plan i tako zaštite blokove od dalje stambene izgradnje. Osvrćući se na veliki uspeh, Sanja Iguman ističe da veruje da angažovanje građana ide u dobrom smeru, jer se Beograđani sve više i više spontano samoorganizuju i uključuju se u zajednicu.

„Prema nekim sociološkim istraživanjma od pre šest godina, dokazano je da poverenje građana u institucije značajno opada. Međutim, proporcionalno raste uključivanje građana u aktivističke procese. Što se više gubi poverenje u institucije, više se izlazi na ulicu, a pokazalo se da se jedino tako u ovom gradu problemi rešavaju“, kaže Sanja i dodaje da je smena trenutne vlasti neophodna za potpuno razrešenje problema u Beogradu.