Iako područje mesne zajednice Padinska Skela čini gotovo petinu površine čitavog Beograda, u ovom delu grada živi samo 15 hiljada stanovnika. Razlog za to su nepovoljni uslovi za život nastali zbog nemara institucija. Međutim, oni koji ostaju trude se da svojim naporima učine ovo naselje na levoj obali Dunava dostojnim mestom za život.

Miloš Hinić i Jelena Šikuljak ne planiraju da se sele iz mesta u kom su rođeni, ali ne žele ni da dozvole da u Padinskoj Skeli izostaju neka osnovna prava za stanovanje. Zato zajedno sa prijateljima iz osnovne škole osnivaju udruženje građana „Volim Padinjak“ u martu 2020. godine. Nakon razgovora sa sugrađanima, sastavljaju peticiju sa 9 najvažnijih problema u naselju.

Peticija koju je potpisalo 2500 građana poslata je na adrese gradske opštine i uprave, a ticala se opšteg uređenja naselja – sanacije sistema vodovodnih cevi, poboljšanja infrastrukture, gradskog prevoza, uređenja Doma zdravlja, aktiviranja Gradske čistoće u naselju, čiščenja kanala Vizelj. 

Da bi se trenutno stanje bolje shvatilo, važno je razumeti socijalni kontekst u kom je izgrađeno jedno od najvažnijih radničkih naselja u bivšoj Jugoslaviji.

„Sva naselja na levoj obali nastala su kao radnička naselja i rađena su planski. PKB kao najveća firma bio je zadužen za sve – komunalno uređenje, infrastrukturu, puteve, sve što je bilo potrebno za funkcionisanje. Naselje Padinska Skela je na taj način naviklo da živi.“, objašnjava Jelena i dodaje da su svi problemi ovog naselja nastali sa raspadom firme PKB.

Kao jedan od većih problema Miloš Hinić ističe to što je svo zemljište u naselju i dalje u stečaju. To znači da zemlja na kojoj žive zajedno sa domovima koje su izgradili, bez kršenja bilo kog zakona – praktično nije njihova.

„Ja sa svojom kućom i zemljištem ne mogu da uradim ništa. Ne mogu da ga prodam, ne mogu sebe niti svoje roditelje da uknjižim kao vlasnike, niti da podignem kredit. Jedino što mogu je da živim tu jer, niko ne može da me istera“,  ističe Miloš i dodaje da im je izgradnja bila dozvoljena urbanističkim planovima.

Prvi veliki uspeh udruženja građana bio je aktivacija gradske čistoće da čisti ulice i kanal Vizelj. Pre toga ovo preduzeće nije imalo obaveze da održava ulice, kao ni sistem vodovoda i kanalizacije, jer je sve ovo bila obaveza koju je preuzimala firma PKB. „Vodovod se nekad održavao od novca koji se dobijao od svih ostalih delatnosti te firme, pa im je bilo sića da održavaju vodovod.”, pojašnjava Miloš.

Udruženje koje broji stotinak članova do sada je organizovalo i nekoliko akcija čiščenja, a Jelena ističe da su sugrađani bili vrlo zainteresovani da srede svoj kraj i pokrenu promene u svojoj sredini.

„Volim Padinjak” predano prati sve urbanističke planove koji imaju veze sa njihovim naseljem, a tim Kriznog štaba za urbanističko planiranje pružio je ovom udruženju stručnu pomoć u njihovom tumačenju i sastavljanju eventualnih prigovora.

„Iako pratimo urbanističke planove, nismo stručnjaci i potrebna nam je pomoć, članovi Kriznog štaba su nam pomogli u sastavljanju prigovora na izgradnju kineske industrijske zone i gasovoda kroz naselje. Mi imamo praktična iskustva sa terena, ali oni uvidom u dokumentaciju i zakonsku proceduru bolje sagledavaju situaciju od nas. Tako da je saradnja dvostruko korisna – mi imamo iskustvo sa terena a oni stručno znanje. Značili su nam i njihovi saveti kako da naši zahtevi dopru do ušiju koje imaju mogućnost da reše naše problem. Te uši su često vrlo gluve, ali mi ne odustajemo i imamo podršku.” Ističe Miloš.

Uz građane koji ne žele da budućnost svojih naselja ostave u tuđim rukama moguća je transformacija svih krajeva Beograda. Udruženja građana često rade posao koji bi trebalo da obavljaju državni organi, mesne zajednice i opštinski službenici, ali iz ovog udruženja kažu da im to nije problem, kao i da su svesni značaja onoga što čine za svoj grad, svoje naselje, svoje dvorište.

„Sama činjenica da oni znaju da postoje neki manijaci koji posle osam sati rada i porodice sede i kontrolišu šta neko drugi radi, tako se problemi rešavaju. Nećemo odustati jer neko mora da se bori za bolje uslove života, a to neće niko drugi nego mi sami.”, zaključuje Hinić.

Malo ali moćno udruženje građana Padinske Skele dokazalo je da je ljubav prema svom naselju jača od svakog nemara vlasti, kao i da zajedničkim snagama postoji šansa da se i najzapušteniji krajevi grada, korak po korak, ponovo pretvore u prijatno mesto za stanovanje kakvo zaslužuje svaki građanin, živeo on u centru ili na periferiji.