Čim se vreme prolepša, javlja se potreba kod Beograđana da pobegnu od gradske vreve i provedu dan u prirodi. Gotovo svaka zelena površina u gradu zamenjena je betonom i megalomanskim građevinama, te ljubitelji zelenila i svežeg vazduha nemaju još puno mesta za šetnju, u sve sivljem gradu. Ipak, na oko 7 kilometara od užurbanog centra, nalazi se, za mnoge neotkrivena, jedinstvena pešačka zona – Glinara.

Kada se pre 6 godina doselila u naselje Višnjica, Ruskinja Elena Vasiljeva otkrila je u svojoj neposrednoj blizini unikatan prirodni ambijent. Elena kaže da je Glinara za nju najlepše mesto za šetnju u Beogradu, ponajvše zbog predivnog vidikovca, ali i 47 vrsta ptica koje sa na ovoj poljani nastanjuju. Jedna od njih je i pčelarica, prepoznatljiva po perju vedrih boja, koja se nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta u Evropi. U naše krajeve ova ptica dolazi da podiže mlade, dok zimi odlazi u Afriku i Aziju. Stanište ove retke vrste i prijatno šetalište nadomak Dunava, nije prepoznato kao zaštićeno područje od strane grada, uprkos apelima udruženja „Za Našu Glinaru“ i mnogih ekoloških organizacija.

„Još u junu prošle godine Zavodu za zaštitu prirode poslat je zahtev za proglašenje Glinare strogo zaštićenim područjem i predelom izuzetnih odlika. Nikakav odgovor nam nije stigao“, priča Elena Vasiljeva.

Čitava površina Glinare podeljena je na privatne građevinske parcele, ali jedinstveno plansko rešenje za izgradnju osmišljenog naselja – ne postoji. „To znači da će naše mesto za uživanje u prirodi biti prekriveno divljom gradnjom, kućama izgrađenim bez plana, dok će okolina biti puna građevinskog otpada i smeća. Strahujemo i za pčelarice koje ovde imaju gnezda, oni hoće da grade na mestima gde ptice već godinama prave gnezda i podižu mlade“, upozorava naša sagovornica. 

Već je organizovana akcija čišćenja Glinare, mesta na kome često niču divlje deponije i tokom noći se pojavljuje smeće, međutim problem je građevinski otpad i nepostojanje dovoljnog broja kanti za smeće. „Svakog dana šetam ovde i uvek me dočeka novi otpad, često se noću krišom istovaruju kolica“, kaže Elena.

Krizni štab za urbanističko planiranje je na zahtev udruženja „Za našu Glinaru“ analizirao sve važeće urbanističke planove koji pokrivaju ovo područje i pomogao u sastavljanju primedbi Gradu Beogradu zbog nelegalne gradnje, koja je izvor svih nedaća za građane zabrinute za Glinaru. „Dobili smo stručni savet kako da komuniciramo sa institucijama, to mi je mnogo važno, jer ja nisam stručnjak, samo vidim da problem postoji, ali bez kolektiva iz Kriznog štaba ne bih znala kako da pristupim njegovom rešavanju. Obratili smo se baš njima, jer nam je njihov sajt pružio dosta informacija, korak po korak. Još su i lično došli kod nas na Glnaru, bili prisutni u našoj borbi“, dodaje Elena.

U međuvremenu, objavljen je Plan detaljne regulacije Višnjičkog naselja, kojim se predviđa povećanje broja stanovnika 4,5 puta, izgradnjom novog stambenog kompleksa – ali, bez ikakvog poboljšanja trenutne infrastrukture u naselju. Zajedno sa Elenom Vasiljevom i Jovanom Pejić, aktivistkinjama koje žele da stanu na put nemarnim investitorima, kolektiv Kriznog štaba je sastavio primedbe na ovaj Plan detaljne regulacije. „Svih 15 primedbi koje ukazuju da će ovakav plan uticati na povećan broj saobraćajnih nesreća, havarija na vodovodnoj i saobraćajnoj mreži, nemogućnost prolaza vatrogasnih vozila i vozila hitne pomoći, kao i povećanje opasnosti od klizišta usled seče šuma i izgradnje stambenog naselja – odbijene su“, kaže Elena.

Iako celogodišnja borba Višnjičana koji su se entuzijastično borili da sačuvaju svoje parče slobode, za sada nije rezultirala uspehom, Elena kaže da bez obzira na to što oni nisu uspeli – neko drugi sigurno hoće. „Divim se brojnim ekološkim organizacijama i mnogobrojnim solidarnim udruženjima građana u Beogradu koji ceo život posvećuju da brane prirodu. Mi nismo uspeli, ne svojom krivicom niti krivicom ljudi koji su pomagali, već zbog potpunog odsustva vladavine prava u Srbiji. Ipak, stvari se ovde postepeno menjaju na bolje, zbog građana koji žele da žive u lepšem i uređenijem gradu“, zaključuje Elena Vasiljeva.